СТИГЛА ЈЕ ЈОШ ЈЕДНА НОВА ГОДИНА. ОВОГА ПУТА, НАША, ПРАВОСЛАВНА, ЈУЛИЈАНСКА. НЕКА НАМ ЗАИСТА БУДЕ НОВА.
А шта у својој суштини
представља Нова година? Ако ћемо искрено и поштено – ништа. Једно велико ништа.
Била она српска, православана, јулијанска, грегоријанска, међународна или
кинеска, суштина је увијек иста. Ако човјек није спреман да направи искорак –
изађе из жабокречине и учмалости порочног и мимоходног живота и одлучно не
коракне у промјену онда Нова година и није ништа друго до једноноћни пир у част
још једној години ближе смрти. Гозба у славу смрти.
Хладноразумско резоновање нам налаже да о Новој
години размишљамо као о некој неизвјесној будућности која нас призива и тражи жртве.
Жртве богиње Нове године су дани, њих 365/366 којим се храни, а када се пресити
одлази и замијењује је сљедећа, која ће такође појести своје дане и тако до краја
времена. А дани пролазе. Не можемо их зауставити, макар успорити. Не.
Ништа. Све тече – рекао би старогрчи мудрац. Године сигурно. А гдје је ту
човјек? Гдје је човјеково мјесто у вртешци времена? Ако је Нова година схваћена
као неумитни проток времена и прилика да се за једно вече ождеремо и унаказимо Човјечанско
у себи, онда ту нема ништа људско – све је то страно и мрско вјечности. Нову
годину човјек једино може схватити као истински нови почетак. Почетак у којем
ће наћи нову снагу свога бића за које вријеме није фактор. Симболично тренутак
за то може бити дан одласка старе и доласка нове године. Човјек би могао да се „пресвуче“
и баци све старо и постане нови и ослобођен. Рјешити се свега рђавог што чини
себи и другима. Лаже себе, Бога не може, а савјест га изобличава. Стога станимо
и размислимо – одбацимо старог човјека у себи а пригрлимо новог, овог
новогодишњег.
Нова година схваћена тако – као прилика да постанемо
нови и бољи је истински разлог за радост и славље. Радујмо се и веселимо а већ
од сутра бољи постанимо. Прелазак у доброту је прелазак у вјечност. Ту године
ништа не значе. Ако смо лагали не лажимо, ако смо крали не крадимо, ако смо
варали не варајмо. Заволимо. Једино љубав остаје и нико нам је не може одузети,
чак ни смрт. Једном настала љубав је трајна, вјечна и неуништива. Човјек једини
има сву слободу стварати љубав или је гасити. Заволимо и волимо. Љубав је залог
вјечности. Шта је учињено у старој заборавимо и у новој то не поновимо.
„Ако желиш цио свијет да побиједиш, побједи себе“ –
каже Достојевски кроз уста свог јунака Шатова из Нечистих сила. Ова мисао нека
буде и моја честитка свима нама да у новој години будемо побједиоци себе, онда
ћемо за све остало, па и за свијет, лако.
Срећна нам истинска нова година!
0 коментара:
Постави коментар